Navigacija

Trendovi proizvodnje i upotrebe

Proizvodnja u svetu i svetski trendovi

Gledajući globalno, danas više od 1.000 proizvođača cementa proces proizvodnje obavlja u preko 2.300 fabrika cementa i preko 600 postrojenja za mlevenje klinkera. Gotovo tri četvrtine svetske proizvodnje cementa obavlja se u pet zemalja, gde Kina vodi sa udelom od 53 odsto, a slede je Indija (320 miliona tona) sa udelom od 7%, Vijetnam (96,5 miliona tona) sa udelom od 2%, Sjedinjene Američke Države (88,9 miliona tona), sa udelom od 2% i Indonezija (64,2 miliona tona), sa udelom od 1%.

Očekuje se da će se brzina oporavka od pandemije izazvane virusom COVID-19 značajno razlikovati među zemljama, u zavisnosti od više činilaca, kao što su intenzitet i vreme trajanja pandemije, mera zaključavanja/izolacije, pristupa medicinskim intervencijama i vakcinama, mogućnosti izvoza, dinamike tržišta rada i demografije.

Ponovnim otvaranjem zemalja nakon pandemije, očekuje se da će se, podstaknuta ekonomskim rastom, urbanizacijom i porastom stanovništva, potrošnja cementa i betona postepeno oporavljati, posebno na tržištima u razvoju. Najveći izazovi  i prilike industrije spadaju u dugoročne, tačnije kompanije moraju da daju prioritet održivosti i da podignu svoje ekološke standarde, kako bi opstale i napredovale. Vlade, investitori i šira javnost sve više podstiču kompanije da smanje svoj ugljenični otisak. Fabrike cementa koje daju prioritet održivosti čak i tokom ovog teškog perioda, verovatno će izaći kao pobednici u sledećem ciklusu. Mnoge kompanije već preduzimaju značajne mere u pravcu dekarbonizacije.

Glavni svetski proizvođači cementa

Proizvodnja cementa (milion tona)

Zemlja

2001

2005

2010

2015

2016

2017

2018

2019

Kina

661,0

1079,6

1881,9

2350,0

2403,0

2316,3

2176,7

2300,0

Indija

102,9

146,8

220,0

270,0

289,3

285,0

327,7

320,0

EU 28*

225,8

251,1

192,1

167,2

169,1

175,1

179,8

182,1

SAD

88,9

99,4

65,2

83,4

84,7

86,1

87,8

88,6

Brazil

39,4

39,2

59,1

72,0

57,6

54,0

53,5

53,4

Turska

30,0

45,6

62,7

71,4

75,4

80,6

72,5

57,0

Rusija

28,7

49,5

50,4

69,0

55,0

54,7

53,7

54,1

Indonezija

31,1

36,1

39,5

65,0

61,3

68,0

70,8

64,2

Južna Koreja

52,0

49,1

47,4

63,0

56,7

57,9

55,0

56,4

Japan

79,5

72,7

56,6

55,0

53,4

55,5

55,3

55,2

Saudijska Arabija

20,0

26,1

42,5

55,0

55,9

47,1

42,2

42,2

Meksiko

33,2

38,1

34,5

39,8

42,4

42,8

42,8

47,5

Nemačka

32,1

31,9

29,9

31,1

32,7

34,0

33,7

34,2

Italija

39,8

46,4

34,4

20,8

19,3

19,3

19,3

19,2

Francuska

19,1

21,7

18,0

15,6

15,9

16,9

16,5

16,5

Južna Afrika

8,4

12,1

10,9

14,0

13,6

13,2

12,5

12,4

Kanada

12,1

13,5

12,4

12,5

11,9

12,7

13,3

13,4

Argentina

5,5

7,6

10,4

12,2

10,9

12,0

11,8

11,5

Ujedinjeno Kraljevstvo

11,9

11,6

7,9

9,6

9,4

9,4

9,2

9,1

Australija

6,8

9,1

8,3

9,3

10,0

10,0

9,8

10,0

* Podaci za EU28 su pripremljeni na osnovu najnovijih dostupnih podataka – EU27 će biti uveden od 2020. godine

Izvor: cembureau-activity-report-2020.pdf

Proizvodnja u Evropi

Podaci o proizvodnji i potrošnji cementa za zemlje CEMBUREAU i EU28 za 2019. godinu, pokazuju da su proizvodnja i izvoz klinkera u zemljama CEMBUREAU pali za 10,4 miliona tona (na 261,9 miliona tona),  dok se proizvodnja u EU-28 drži konstantnom na 190,4 miliona tona. Ova dešavanja uglavnom su posledica smanjene proizvodnje cementa u Turskoj, što je delimično nadomešćeno povećanim izvozom klinkera iz Turske.

Potrošnja cementa je opala za članice CEMBUREAU-a, sa 237 miliona tona u 2018. na 219 miliona tona u 2019, dok su zemlje EU28 zabeležile povećanje potrošnje cementa od 2 miliona tona (sa 167 na 169 miliona tona). Među članicama CEMBUREAU-a pojedinačno, postoje velike razlike u potrošnji cementa u 2018. u odnosu na 2019. godinu.

Proizvodnja u Srbiji

Nakon 2013. i 2014. godine kada je proizvodnja cementa u Srbiji bila gotovo konstantna, trend se menja i od 2015. godine proizvodnja i potrošnja cementa su u laganom porastu. Trend rasta proizvodnje cementa nastavljen je tokom trajanja pandemije (2020. godine) sa ostvarenim porastom od 9,8% u odnosu na 2019. godinu, kada je zabeležena proizvodnja od 2,15 miliona tona cementa. Potrošnja cementa u 2020. godini dostigla je 2,70 miliona tona, što predstavlja povećanje od 14,7% u odnosu na 2019. godinu.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Zahtevi tržišta

Sve veća primena cementa omogućila je brzi razvoj građevinarstva, posebno betonskih konstrukcija, ali i obrnuto, napredak građevinarstva postavljao je pred cementnu industriju sve zahtevnije zadatke, a ona ih je postupno savladavala.

Projektanti traže najpre cemente visoke čvrstoće, sa posebnim naglaskom na dinamiku očvršćavanja, ali i druge specifične karakteristike cementa: smanjenu toplotu hidrataciju za izgradnju masivnih betonskih konstrukcija, povećanu hemijsku otpornost (prvenstveno sulfata i kiselih medija), manje skupljanje i drugo. Pri svemu tome najveća pažnja posvećuje se ujednačenosti sastava, a time i upotrebnih svojstava cementa.

Cement je nezaobilazna sirovina u svim vidovima građevinarstva, od izgradnje stambenih, poslovnih i industrijskih objekata, preko mostova, tunela i puteva do podzemnih radova i podloga. Drugim rečima, uvek kada je potreban beton ili malter,odnosno:

  • superplastificirani beton visoke čvrstoće pri pritisku - HPC betoni (High Performance Concrete),
  • prenapregnute konstrukcije i elemenati od betona,
  • betonski prefabrikati (bandere, ivičnjaci, nosači za krovnu konstrukciju, nosači za hale i kranske staze i dr.),
  • betonske ploče za uređenje dvorišta i trgova
  • betonski elemenati koji zahtevaju brzu demontažu, odnosno brzo skidanje oplate,
  • laki betoni, tzv. ćelijasti odnosno šupljikavi betoni: gas beton i peno-beton,
  • klasični beton ( pumpanog, samougrađujućeg)
  • cement i produžni malteri
  • suvi malteri (lepkovi za keramičke pločice i stiropor, suve smeše za betonske podove i obradu-ispunu fuga, gotovi malteri za sanaciju ili namenjeni inektiranju, podlivanju-zalivanju spojeva, malteri za zidanje ili za malterisanje)

Do sada se beton kao građevinski materijal razvijao u pravcu poboljšanja pritisnih čvrstoća, dok se u budućnosti očekuju poboljšanja i ostalih svojstava kao npr. modul elastičnosti, čvrstoća na svijanje, udarna čvrstoća, propustljivost i trajnost. Određena poboljšanja postignuta su nekim mineralnim dodacima sadržanim u cementu, poput granulisane zgure visoke peći, letećeg pepela, krečnjaka i dr.