Навигација

Трендови производње и употребе

Прoизвoдњa у свeту и свeтски трeндoви

Гледајући глобално, данас више од 1.000 произвођача цемента процес производње обавља у преко 2.300 фабрика цемента и преко 600 постројења за млевење клинкера. Готово три четвртине светске производње цемента обавља се у пет земаља, где Кина води са уделом од 53 одсто, а следе је Индија (320 милиона тона) са уделом од 7%, Вијетнам (96,5 милиона тона) са уделом од 2%, Сједињене Америчке Државе (88,9 милиона тона), са уделом од 2% и Индонезија (64,2 милиона тона), са уделом од 1%.

Очекује се да ће се брзина опоравка од пандемије изазване вирусом COVID-19 значајно разликовати међу земљама, у зависности од више чинилаца, као што су интензитет и време трајања пандемије, мера закључавања/изолације, приступа медицинским интервенцијама и вакцинама, могућности извоза, динамике тржишта рада и демографије.

Поновним отварањем земаља након пандемије, очекује се да ће се, подстакнута економским растом, урбанизацијом и порастом становништва, потрошња цемента и бетона постепено опорављати, посебно на тржиштима у развоју. Највећи изазови  и прилике индустрије спадају у дугорочне, тачније компаније морају да дају приоритет одрживости и да подигну своје еколошке стандарде, како би опстале и напредовале. Владе, инвеститори и шира јавност све више подстичу компаније да смање свој угљенични отисак. Фабрике цемента које дају приоритет одрживости чак и током овог тешког периода, вероватно ће изаћи као победници у следећем циклусу. Многе компаније већ предузимају значајне мере у правцу декарбонизације.

Главни светски произвођачи цемента

Производња цемента (милион тона)

Земља

2001

2005

2010

2015

2016

2017

2018

2019

Кина

661,0

1079,6

1881,9

2350,0

2403,0

2316,3

2176,7

2300,0

Индија

102,9

146,8

220,0

270,0

289,3

285,0

327,7

320,0

EU 28*

225,8

251,1

192,1

167,2

169,1

175,1

179,8

182,1

САД

88,9

99,4

65,2

83,4

84,7

86,1

87,8

88,6

Бразил

39,4

39,2

59,1

72,0

57,6

54,0

53,5

53,4

Турска

30,0

45,6

62,7

71,4

75,4

80,6

72,5

57,0

Русија

28,7

49,5

50,4

69,0

55,0

54,7

53,7

54,1

Индонезија

31,1

36,1

39,5

65,0

61,3

68,0

70,8

64,2

Јужна Кореја

52,0

49,1

47,4

63,0

56,7

57,9

55,0

56,4

Јапан

79,5

72,7

56,6

55,0

53,4

55,5

55,3

55,2

Саудијска Арабија

20,0

26,1

42,5

55,0

55,9

47,1

42,2

42,2

Мексико

33,2

38,1

34,5

39,8

42,4

42,8

42,8

47,5

Немачка

32,1

31,9

29,9

31,1

32,7

34,0

33,7

34,2

Италија

39,8

46,4

34,4

20,8

19,3

19,3

19,3

19,2

Француска

19,1

21,7

18,0

15,6

15,9

16,9

16,5

16,5

Јужна Африка

8,4

12,1

10,9

14,0

13,6

13,2

12,5

12,4

Канада

12,1

13,5

12,4

12,5

11,9

12,7

13,3

13,4

Аргентина

5,5

7,6

10,4

12,2

10,9

12,0

11,8

11,5

Уједињено Краљевство

11,9

11,6

7,9

9,6

9,4

9,4

9,2

9,1

Аустралија

6,8

9,1

8,3

9,3

10,0

10,0

9,8

10,0

* Подаци за ЕU28 су припремљени на основу најновијих доступних података – ЕU27 ће бити уведен од 2020. године

Извор: cembureau-activity-report-2020.pdf

Прoизвoдњa у Европи

Подаци о производњи и потрошњи цемента за земље CEMBUREAU и ЕU28 за 2019. годину, показују да су производња и извоз клинкера у земљама CEMBUREAU пали за 10,4 милиона тона (на 261,9 милиона тона),  док се производња у ЕU-28 држи константном на 190,4 милиона тона. Ова дешавања углавном су последица смањене производње цемента у Турској, што је делимично надомешћено повећаним извозом клинкера из Турске.

Потрошња цемента је опала за чланице CEMBUREAU-а, са 237 милиона тона у 2018. на 219 милиона тона у 2019, док су земље ЕU28 забележиле повећање потрошње цемента од 2 милиона тона (са 167 на 169 милиона тона). Међу чланицама CEMBUREAU-а појединачно, постоје велике разлике у потрошњи цемента у 2018. у односу на 2019. годину.

Прoизвoдњa у Србији

Након 2013. и 2014. године када је производња цемента у Србији била готово константна, тренд се мења и од 2015. године производња и потрошња цемента су у лаганом порасту. Тренд раста производње цемента настављен је током трајања пандемије (2020. године) са оствареним порастом од 9,8% у односу на 2019. годину, када је забележена производња од 2,15 милиона тона цемента. Потрошња цемента у 2020. години достигла је 2,70 милиона тона, што представља повећање од 14,7% у односу на 2019. годину.

Извор: Републички завод за статистику

Захтеви тржишта

Све већа примена цемента омогућила је брзи развој грађевинарства, посебно бетонских конструкција, али и обрнуто, напредак грађевинарства постављао је пред цементну индустрију све захтевније задатке, а она их је поступно савладавала.

Пројектанти траже најпре цементе високе чврстоће, са посебним нагласком на динамику очвршћавања, али и друге специфичне карактеристике цемента: смањену топлоту хидратацију за изградњу масивних бетонских конструкција, повећану хемијску отпорност (првенствено сулфата и киселих медија), мање скупљање и друго. При свему томе највећа пажња посвећује се уједначености састава, а тиме и употребних својстава цемента.

Цемент је незаобилазна сировина у свим видовима грађевинарства, од изградње стамбених, пословних и индустријских објеката, преко мостова, тунела и путева до подземних радова и подлога. Другим речима, увек када је потребан бетон или малтер,односно:

  • суперпластифицирани бетон високе чврстоће при притиску - HPC бетони (High Performance Concrete),
  • пренапрегнуте конструкције и елеменати од бетона,
  • бетонски префабрикати (бандере, ивичњаци, носачи за кровну конструкцију, носачи за хале и кранске стазе и др.),
  • бетонске плоче за уређење дворишта и тргова
  • бетонски елеменати који захтевају брзу демонтажу, односно брзо скидање оплате,
  • лаки бетони, тзв. ћелијасти односно шупљикави бетони: гас бетон и пено-бетон,
  • класични бетон ( пумпаног, самоуграђујућег)
  • цемент и продужни малтери
  • суви малтери (лепкови за керамичке плочице и стиропор, суве смеше за бетонске подове и обраду-испуну фуга, готови малтери за санацију или намењени инектирању, подливању-заливању спојева, малтери за зидање или за малтерисање)

До сада се бетон као грађевински материјал развијао у правцу побољшања притисних чврстоћа, док се у будућности очекују побољшања и осталих својстава као нпр. модул еластичности, чврстоћа на свијање, ударна чврстоћа, пропустљивост и трајност. Одређена побољшања постигнута су неким минералним додацима садржаним у цементу, попут гранулисане згуре високе пећи, летећег пепела, кречњака и др.