Навигација

Трендови производње и употребе цемента

Захтеви тржишта

Све већа примена цемента омогућила је брзи развој грађевинарства, посебно бетонских конструкција, али и обрнуто, напредак грађевинарства постављао је пред цементну индустрију све захтевније задатке, а она их је поступно савладавала.

Пројектанти траже најпре цементе високе чврстоће, са посебним нагласком на динамику очвршћавања, али и друге специфичне карактеристике цемента: смањену топлоту хидратацију за изградњу масивних бетонских конструкција, повећану хемијску отпорност (првенствено сулфата и киселих медија), мање скупљање и друго. При свему томе највећа пажња посвећује се уједначености састава, а тиме и употребних својстава цемента.

Цемент је незаобилазна сировина у свим видовима грађевинарства, од изградње стамбених, пословних и индустријских објеката, преко мостова, тунела и путева до подземних радова и подлога. Другим речима, увек када је потребан бетон или малтер,односно:

  • суперпластифицирани бетон високе чврстоће при притиску - HPC бетони (High Performance Concrete),
  • пренапрегнуте конструкције и елеменати од бетона,
  • бетонски префабрикати (бандере, ивичњаци, носачи за кровну конструкцију, носачи за хале и кранске стазе и др.),
  • бетонске плоче за уређење дворишта и тргова
  • бетонски елеменати који захтевају брзу демонтажу, односно брзо скидање оплате,
  • лаки бетони, тзв. ћелијасти односно шупљикави бетони: гас бетон и пено-бетон,
  • класични бетон ( пумпаног, самоуграђујућег)
  • цемент и продужни малтери
  • суви малтери (лепкови за керамичке плочице и стиропор, суве смеше за бетонске подове и обраду-испуну фуга, готови малтери за санацију или намењени инектирању, подливању-заливању спојева, малтери за зидање или за малтерисање)

До сада се бетон као грађевински материјал развијао у правцу побољшања притисних чврстоћа, док се у будућности очекују побољшања и осталих својстава као нпр. модул еластичности, чврстоћа на свијање, ударна чврстоћа, пропустљивост и трајност. Одређена побољшања постигнута су неким минералним додацима садржаним у цементу, попут гранулисане згуре високе пећи, летећег пепела, кречњака и др.

Прoизвoдњa у свeту и свeтски трeндoви

Почевши од 2008. године када је светска економија погођена макроекономском кризом, глобална неизвесност у макроекономским кретањима трајала је све до друге половине 2013. године када се јављају јасни знаци побољшања у економским смислу и перспективе за раст у већини региона света. Земље у развоју наставиле су да надмашују развијене економије што је довело до разилажења економских параметара међу различитим регионима света. Растућа домаћа тражња у земљама у развоју надокнађује се падом извоза по основу слабе тражње у развијеним економијама.

Светска производња цемента у 2016. години процењена је на 4,65 милијарде тона, што представља пораст од 16,25 % у односу на 2015. годину. Овакви резултати одраз су побољшања макроекономских услова широм света и последњих кретања у потражњи цемента у великим земљама у развоју.

Кина је у 2016. години остварила раст у производњи цемента од 2,55 % у односу на 2015. годину, а за њом следе Саудијска Арабија и Индија. Производња цемента је наставила да расте у 2016. години у односу на претходну годину и у EУ28, СAД, Tурскoj, Jaпaну, Meксику и Aустрaлиjи.

 

Главни светски произвођачи цемента

Производња цемента (милион тона)

Земља

2001

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

Кина

661,0

1.388.4

1.664,0

1.881,9

2.063,2

2.137,0

2.420,0

2.480,0

2.350,0

2.410,0

Индија

102,9

185,0

205,0

220,0

270,0

239,0

280,0

260,0

270,0

290,0

Европска унија (28)

225,8

251,8

201,3

191,0

195,5

159,2

166,6

166,8

167,2

169,1

САД

88,9

86,3

63,9

65,2

68,6

74,0

77,4

83,2

83,4

85,9

Турска

30,0

51,4

54,0

62,7

63,4

63,8

72,7

71,2

71,4

75,4

Индонезија

31,1

38,5

36,9

39,5

45,2

53,5

56,0

65,0

65,0

63,0

Саудијска Арабија

20,0

37,4

37,8

42,5

48,0

43,0

57,0

55,0

55,0

61,0

Бразил

39,4

51,6

51,7

59,1

63,0

68,0

70,0

72,0

72,0

60,0

Русија

28,7

53,5

44,3

50,4

56,1

53,0

72,0

68,4

69,0

56,0

Јапан

75,9

63,0

54,9

51,7

51,5

59,2

57,4

53,8

55,0

56,0

Кореја

52,0

51,7

50,1

47,4

48,2

46,9

47,3

63,2

63,0

55,0

Мексико

33,2

37,1

35,1

34,5

35,4

36,2

34,6

35,0

39,8

40,8

Немачка

32,1

33,6

30,4

32,3

33,5

32,4

31,5

32,1

31,1

32,7

Италија

39,8

43,3

36,4

34,4

33,1

26,2

23,1

21,4

20,8

19,3

Француска

19,1

21,2

18,1

18,0

19,4

18,0

17,5

16,4

15,6

15,9

Јужна Африка

8,4

13,4

11,8

10,9

11,2

13,8

14,9

13,8

14,0

13,6

Канада

12,1

13,7

11,0

12,4

12,0

12,5

12,1

12,8

12,5

11,9

Аргентина

5,5

9,7

9,4

10,4

11,6

10,7

11,9

11,8

12,2

10,9

Уједињено Краљевство

11,9

10,5

7,8

7,9

8,5

7,9

8,5

9,3

9,6

9,4

Аустралија

6,8

9,4

9,2

8,3

8,6

9,8

8,6

9,3

9,3

9,4

Извор: CEMBUREAU US Geological Institute/Global cement Report

 

Прoизвoдњa у Европи

Производња цемента у земљама чланицама CEMBUREAU[1] у 2016. години пoрaслa је зa 6 милиона тона, штo je близу нивoa прoизвoдњe из 2010. гoдинe, достигавши 265,6 милиона тона.

Пojeдине члaнице CEMBUREAU су забележиле вeликe рaзликe у пoтрoшњи цемента у 2016. гoдини, што је приказано на слици испод. Ирскa предњачи сa пoвeћaњeм потрошње цемента oд 30 %, a Итaлиja je нa дну сa пaдoм oд 5 %.

Пораст потрошње цемента забележен је и на Кипру (25,6 %), Финској (14 %) и Естонији (11%), док је потрошња цемента у Португалу и Шпанији и дање у тренду пада.

У ЕУ28 у целини, потрошња цемента порасла је за 2.3 милиона тона, што је за 1,51 % више у односу на исти период прошле године, достигавши 154.2 милиона тона.

Пaд у пoтрoшњи цeмeнтa зaбeлeжeн je у Швajцaрскoj (1,6%) и Eстoниjи (13%).

Извор: CEMBUREAU https://cembureau.eu/media/1716/activity-report-2017.pdf

 

Прoизвoдњa у Србији

У кретању обима производње клинкера и цемента у периоду од 2005. до 2015. године могу се јасно уочити три потпериода. Први, од 2005. до 2008. године је фаза убрзаног раста производње која је резултат снажне инвестиционе и укупне привредне активности у овом потпериоду. Други, од 2009. до 2013. године, означава утицај економске кризе који је оштро погодио тражњу за цементом већ у првој 2009. години, док је стагнација и пад производње трајала све до 2013. године. Трећи, који обухвата 2014. и 2015. годину указује на поступни опоравак. У 2014. години тренд се мења, у 2015. години производња и потрошња цемента расту. Тренд раста производње цемента наставио се и током 2016. године и износио 9,9 % у односу на 2015, када је забележена производња од 1,8 милиона тона цемента. Потрошња цемента у 2016. години износила је 1,92 милиона тона, што представља раст од 8,47 % у односу на 2015. годину.

Извoр: Рeпублички Зaвoд зa стaтистику Рeпубликe Србиje

 


[1]   Аустрија, Белгија, Бугарска, Чешка Република, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Ирска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Пољска, Португал, Румунија, Словенија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Турска, Уједињено Краљевство, Хрватска (придружени члан), Србија (придружени члан)