Navigacija

Trendovi proizvodnje i upotrebe cementa

Zahtevi tržišta

Sve veća primena cementa omogućila je brzi razvoj građevinarstva, posebno betonskih konstrukcija, ali i obrnuto, napredak građevinarstva postavljao je pred cementnu industriju sve zahtevnije zadatke, a ona ih je postupno savladavala.

Projektanti traže najpre cemente visoke čvrstoće, sa posebnim naglaskom na dinamiku očvršćavanja, ali i druge specifične karakteristike cementa: smanjenu toplotu hidrataciju za izgradnju masivnih betonskih konstrukcija, povećanu hemijsku otpornost (prvenstveno sulfata i kiselih medija), manje skupljanje i drugo. Pri svemu tome najveća pažnja posvećuje se ujednačenosti sastava, a time i upotrebnih svojstava cementa.

Cement je nezaobilazna sirovina u svim vidovima građevinarstva, od izgradnje stambenih, poslovnih i industrijskih objekata, preko mostova, tunela i puteva do podzemnih radova i podloga. Drugim rečima, uvek kada je potreban beton ili malter,odnosno:

  • superplastificirani beton visoke čvrstoće pri pritisku - HPC betoni (High Performance Concrete),
  • prenapregnute konstrukcije i elemenati od betona,
  • betonski prefabrikati (bandere, ivičnjaci, nosači za krovnu konstrukciju, nosači za hale i kranske staze i dr.),
  • betonske ploče za uređenje dvorišta i trgova
  • betonski elemenati koji zahtevaju brzu demontažu, odnosno brzo skidanje oplate,
  • laki betoni, tzv. ćelijasti odnosno šupljikavi betoni: gas beton i peno-beton,
  • klasični beton ( pumpanog, samougrađujućeg)
  • cement i produžni malteri
  • suvi malteri (lepkovi za keramičke pločice i stiropor, suve smeše za betonske podove i obradu-ispunu fuga, gotovi malteri za sanaciju ili namenjeni inektiranju, podlivanju-zalivanju spojeva, malteri za zidanje ili za malterisanje)

Do sada se beton kao građevinski materijal razvijao u pravcu poboljšanja pritisnih čvrstoća, dok se u budućnosti očekuju poboljšanja i ostalih svojstava kao npr. modul elastičnosti, čvrstoća na svijanje, udarna čvrstoća, propustljivost i trajnost. Određena poboljšanja postignuta su nekim mineralnim dodacima sadržanim u cementu, poput granulisane zgure visoke peći, letećeg pepela, krečnjaka i dr.

Proizvodnja u svetu i svetski trendovi

Počevši od 2008. godine kada je svetska ekonomija pogođena makroekonomskom krizom, globalna neizvesnost u makroekonomskim kretanjima trajala je sve do druge polovine 2013. godine kada se javljaju jasni znaci poboljšanja u ekonomskim smislu i perspektive za rast u većini regiona sveta. Zemlje u razvoju nastavile su da nadmašuju razvijene ekonomije što je dovelo do razilaženja ekonomskih parametara među različitim regionima sveta. Rastuća domaća tražnja u zemljama u razvoju nadoknađuje se padom izvoza po osnovu slabe tražnje u razvijenim ekonomijama.

Svetska proizvodnja cementa u 2016. godini procenjena je na 4,65 milijarde tona, što predstavlja porast od 16,25 % u odnosu na 2015. godinu. Ovakvi rezultati odraz su poboljšanja makroekonomskih uslova širom sveta i poslednjih kretanja u potražnji cementa u velikim zemljama u razvoju.

Kina je u 2016. godini ostvarila rast u proizvodnji cementa od 2,55 % u odnosu na 2015. godinu, a za njom slede Saudijska Arabija i Indija. Proizvodnja cementa je nastavila da raste u 2016. godini u odnosu na prethodnu godinu i u EU28, SAD, Turskoj, Japanu, Meksiku i Australiji.

 

Glavni svetski proizvođači cementa

Proizvodnja cementa (milion tona)

Zemlja

2001

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

Kina

661,0

1.388.4

1.664,0

1.881,9

2.063,2

2.137,0

2.420,0

2.480,0

2.350,0

2.410,0

Indija

102,9

185,0

205,0

220,0

270,0

239,0

280,0

260,0

270,0

290,0

Evropska unija (28)

225,8

251,8

201,3

191,0

195,5

159,2

166,6

166,8

167,2

169,1

SAD

88,9

86,3

63,9

65,2

68,6

74,0

77,4

83,2

83,4

85,9

Turska

30,0

51,4

54,0

62,7

63,4

63,8

72,7

71,2

71,4

75,4

Indonezija

31,1

38,5

36,9

39,5

45,2

53,5

56,0

65,0

65,0

63,0

Saudijska Arabija

20,0

37,4

37,8

42,5

48,0

43,0

57,0

55,0

55,0

61,0

Brazil

39,4

51,6

51,7

59,1

63,0

68,0

70,0

72,0

72,0

60,0

Rusija

28,7

53,5

44,3

50,4

56,1

53,0

72,0

68,4

69,0

56,0

Japan

75,9

63,0

54,9

51,7

51,5

59,2

57,4

53,8

55,0

56,0

Koreja

52,0

51,7

50,1

47,4

48,2

46,9

47,3

63,2

63,0

55,0

Meksiko

33,2

37,1

35,1

34,5

35,4

36,2

34,6

35,0

39,8

40,8

Nemačka

32,1

33,6

30,4

32,3

33,5

32,4

31,5

32,1

31,1

32,7

Italija

39,8

43,3

36,4

34,4

33,1

26,2

23,1

21,4

20,8

19,3

Francuska

19,1

21,2

18,1

18,0

19,4

18,0

17,5

16,4

15,6

15,9

Južna Afrika

8,4

13,4

11,8

10,9

11,2

13,8

14,9

13,8

14,0

13,6

Kanada

12,1

13,7

11,0

12,4

12,0

12,5

12,1

12,8

12,5

11,9

Argentina

5,5

9,7

9,4

10,4

11,6

10,7

11,9

11,8

12,2

10,9

Ujedinjeno Kraljevstvo

11,9

10,5

7,8

7,9

8,5

7,9

8,5

9,3

9,6

9,4

Australija

6,8

9,4

9,2

8,3

8,6

9,8

8,6

9,3

9,3

9,4

Izvor: CEMBUREAU US Geological Institute/Global cement Report

 

Proizvodnja u Evropi

Proizvodnja cementa u zemljama članicama CEMBUREAU[1] u 2016. godini porasla je za 6 miliona tona, što je blizu nivoa proizvodnje iz 2010. godine, dostigavši 265,6 miliona tona.

Pojedine članice CEMBUREAU su zabeležile velike razlike u potrošnji cementa u 2016. godini, što je prikazano na slici ispod. Irska prednjači sa povećanjem potrošnje cementa od 30 %, a Italija je na dnu sa padom od 5 %.

Porast potrošnje cementa zabeležen je i na Kipru (25,6 %), Finskoj (14 %) i Estoniji (11%), dok je potrošnja cementa u Portugalu i Španiji i danje u trendu pada.

U EU28 u celini, potrošnja cementa porasla je za 2.3 miliona tona, što je za 1,51 % više u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 154.2 miliona tona.

Pad u potrošnji cementa zabeležen je u Švajcarskoj (1,6%) i Estoniji (13%).

Izvor: CEMBUREAU https://cembureau.eu/media/1716/activity-report-2017.pdf

 

Proizvodnja u Srbiji

U kretanju obima proizvodnje klinkera i cementa u periodu od 2005. do 2015. godine mogu se jasno uočiti tri potperioda. Prvi, od 2005. do 2008. godine je faza ubrzanog rasta proizvodnje koja je rezultat snažne investicione i ukupne privredne aktivnosti u ovom potperiodu. Drugi, od 2009. do 2013. godine, označava uticaj ekonomske krize koji je oštro pogodio tražnju za cementom već u prvoj 2009. godini, dok je stagnacija i pad proizvodnje trajala sve do 2013. godine. Treći, koji obuhvata 2014. i 2015. godinu ukazuje na postupni oporavak. U 2014. godini trend se menja, u 2015. godini proizvodnja i potrošnja cementa rastu. Trend rasta proizvodnje cementa nastavio se i tokom 2016. godine i iznosio 9,9 % u odnosu na 2015, kada je zabeležena proizvodnja od 1,8 miliona tona cementa. Potrošnja cementa u 2016. godini iznosila je 1,92 miliona tona, što predstavlja rast od 8,47 % u odnosu na 2015. godinu.

Izvor: Republički Zavod za statistiku Republike Srbije

 


[1]   Austrija, Belgija, Bugarska, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Hrvatska (pridruženi član), Srbija (pridruženi član)